Renalna anemija - kratak presek
Epidemija renalne anemije se često previđa, iako se u godinama pred nama očekuje još značajniji porast broja obolelih.
Šta je anemija?
Anemija se definiše kao smanjenje broja eritrocita u cirkulaciji izvan predefinisanog nivoa. Opisuje se i kao niska koncentracija hemoglobina ili hematokrita1. Nizak nivo hemoglobina dovodi do nedovoljne oksigenacije organa. Dijagnoza se postavlja testovima krvi, poređenjem sa normalnim vrednostima u opštoj populaciji.
Glavni uzroci anemije mogu biti1:
-
Nedovoljna produkcija eritrocita; često se naziva i hipoproliferativnom anemijom. Uključuje nedostatak gvožđa, hroničnu bolest bubrega (CKD), i anemiju usled inflamacije izazvane hroničnom bolešću (kao što je reumatoidni artritis ili karcinom).
-
Gubitak krvi; anemija može nastati usled izrazitog gubitka krvi uzrokovanog krvarenjem, inflamacijom ili malignitetom, koje telo ne može da nadoknadi.
-
Destrukcija eritrocita; brojna oboljenja, kao i genetske bolesti mogu dovesti do destrukcije eritrocita, produkcije nefunkcionalnih eritrocita ili formiranja abnormalnog hemoglobina. U ove bolesti spadaju talasemija i anemija srpastih ćelija.
Renalnom anemijom se označava anemija nastala kao posledica CKD. Renalna anemija je neizbežna posledica CKD zato što bubrezi imaju značajnu ulogu u produkciji eritrocita, koji su zaduženi za transport kiseonika u telu. CKD je progresivno stanje, koje karakteriše permanentno oštećenje bubrega, i često je povezano sa postepenim gubitkom bubrežne funkcije. Uzroci i posledice CKD se detaljnije obrađuju u sledećem odeljku.
Kakve su posledice renalne anemije? 
Koji su izazovi renalne anemije?
Dodatni resursi o renalnoj anemiji
Literatura:
